Професорка: Родитељи, извините што ово пишем

Пише Љубинка Боба Недић

Тешко ми је да започнем овај текст јер ми је тешко да напишем да су нам ученици све мање интелигентни. Мучно је и страшно да један просветни радник, родитељ, човек то напише. Још је мучнија могућност да је то истина.

Већ неко време, тачније неколико последњих година, борим се са прихватањем чињенице да сазнајне способности мојих ђака опадају из генерације у генерацију, да расте равнодушност, незаинтересованост, отупелост. Концентрација се мери секундама, интересовања своде на два-три, и то обично два-три површна, за њихове године погрешна. Наравно, говорим о просеку и знам да има сјајних изузетака, али знам и да их је из године у годину све мање.

ucitelj

Помислим – можда су она другачија деца сва отишла у гимназију!
Онда се сетим да у средњој стручној школи радим већ 22 године, да никада нисам радила у гимназији и да своје ђаке све време упоређујем са ђацима који су прошли баш кроз моју школу, ту исту средњу стручну.

Помислим – променило се друштво, амбијент је другачији, вредности су другачије.
Онда се сетим да је природа ипак јача од друштва. Дете до десетак година по природи својих година мора да буде радознало, искричаво, да га све и свашта занима, да не зна где ће пре. Тинејџер мора да буде бунтован, пун великих снова, решен да промени свет, убеђен да ће историја запамтити његово име. Мислим, када, ако не тада, када има 15, 17 година?

Прочитајте и Дневник просветног радника, октобар 2023

Помислим – можда је до родитеља? Размислим када су им и како родитељи одрастали, да ли је тада начињена грешка коју преносе на своју децу, да ли је направљена нека штета која ће се тек у наредним генерацијама исправити.
Онда схватим да су родитељи мојих ђака тек неколико година млађи од мене, да су одрастајући можда закачили пар година живота у оној спокојнијој земљи, да су онда пролазили кроз хиперинфлацију, немаштину, растурање бракова, одавање алкохолу неког од родитеља, ратове које нисмо водили, повратнике с ратишта са угаслим очима, бомбардовање, сатанизацију нашег народа, настанак турбо-фолка, дизелаше као главне фаце, Пинк (не)културу, “опасне момке”, кајле и утоке, бензин у флашама, празне самопослуге, паштете и виршле, 5. октобар, велике наде, срушене наде, тунел без светла на крају.

У међувремену су они постали родитељи, најбољи што умеју да буду, генерација родитеља која не зна за боље, која не зна за нормално, која је поражена у најбољим годинама свог живота.

Прочитајте и Срам нас било! Не умемо да оцењујемо!

Да ли је то разлог што су нам деца овако отупела?

Желим да се извиним родитељима што овако пишем. Знам да звучи страшно и нечовечно, али ви имате то једно или двоје деце, а мени их је кроз учионицу прошло вероватно преко хиљаду, и ја не могу да не видим промену која ми се одвија пред очима. У последње време се одвија толико брзо, да је буквално свака нова генерација убедљиво лошија од претходне. Више не треба да прође пет-шест година да би се разлика приметила. Сада је опипљива и страшна.

И немојте мислити да само о вама размишљам када тражим узрок томе. Напротив! Знам да је и до школе од које неко упорно покушава да направи не забаваште, него зезалиште. Знам да је и до друштва поремећених вредности. Међутим, и једно и друго су на снази бар десетак година, а деца нису остала на нивоу од пре десет година. Срамежљиво и уз много непријатности проверавам са колегама да ли и они имају такав утисак, надајући се да је можда проблем у мојим нереалним очекивањима. Шапућемо о томе, свесни чињенице колико наше речи ужасно звуче. Нажалост, сви са којима сам разговарала виде и осећају ту промену код ђака.

Пре две године осећала сам се јадно када сам из оперативних планова избацила све дугачке текстове. Те исте текстове су ђаци пре десетак година савлађивали као од шале. Данас то могу да ураде три до четири ученика у одељењу. Пре 15 година, када се мој предмет изучавао од петог, а не од првог разреда као сада, моји ђаци, ученици средње стручне школе, уз мало напора могли су да прате гимназијски темпо. Истина, имали су три часа страног језика недељно, а не два као ови сада. Међутим, и колеге које предају остале предмете примећују да данашњим генерацијама градиво једноставно не улази у главу. Ђаци те гледају бело, не умеју да понове шта си рекао, на крају часа се не сећају онога што је било на почетку.

Прочитајте и Шта наставници замерају родитељима својих ђака?

Најгоре је када их питаш за мишљење.
Тргну се и збуњено те погледају. Није им јасно због чега их смараш захтевом да имају мишљење на неку тему, и то тему њиховом узрасту блиску, а може и на српском ако је проблем да говоре на страном језику.

Пре неки дан сам их питала шта би био њихов посао снова, када им новац не би био проблем.
Сазнала сам једино да немају снове.

Тренд се наставља језивом брзином. Стрмоглављујемо се у понор, или смо скуване жабе. Нешто јесте.
То нешто игноришемо и толеришемо. Ту и тамо промрмљамо себи у браду, згранемо се над тим какве нам генерације долазе, није нам добро после иницијалних тестова, кукамо што морамо да предајемо градиво из основне школе чак и када знамо да су наше колеге у основној то одлично урадиле.

Систем је смислио излаз – ИОП 1. Ако дете има из било ког разлога потешкоће у усвајању градива, направи му план по његовој мери, скрати градиво, снизи критеријум, остави му више времена за сплавове, фолкотеке, турске серије. Не масирај га захтевима! Не терај га да стиче знање. Прави од себе и школе будалу чак и када видиш да оно једноставно не жели да учи. Није до њега, до тебе је. Тако каже систем. Ушарени му учионицу, певај му песмице, учи га кроз игру, чак и ако има 18 година. Забављај га, буди пун оптимизма и елана, стално се осмехуј на часу и строго пази да не повредиш његова нежна осећања. Немој случајно да подигнеш глас! Немој случајно да га затрпаваш домаћим задацима! И да се ниси усудио да му даш јединицу, јер није до њега – до тебе је.

Може и тако.
Све може.
Само не знам чему то води.
Не свиђа ми се резултат.
Последице су погубне, а од мене се очекује да им допринесем.

Пошто сам ја из генерације оних који су имали снове и навикли да циљеве постављају високо, а не тамо где је најлакше, сањам о томе да се удружимо: ми, просветни радници, и ви, родитељи. Да устанемо сложно против овог заглупљивања наше деце, против пропадања младости, против одгајања зомби генерација, које не занима ништа, које су већ сада спремне на то да “одблеје” живот и сачекају крај у блаженој отупелости.

Узели су нам фабрике, узимају нам руднике, чак и изворе воде. Сами су одлучили да су наши органи државни. Оберучке прихватамо све западне трендове. Помислио би човек да смо баш модерни. Сада нам некако узимају и децу.

Хајде да се освестимо сви заједно.
Хајде да бар децу не дамо.
Хајде да помогнемо деци.
Надам се да није касно.

Љубинка Боба Недић

http://zelenaucionica.com/profesorka-roditelji-izvinite-sto-ovo-pisem/

 

Advertisements

АРХЕОЛОЗИ ЗАХТЈЕВАЈУ ЕСХУМАЦИЈУ: У Аргентини пронађен гроб Адолфа Хитлера (видео)

Аргентински археолози су на приватном имању усред шуме, 60 км од било какве цивилизације и првог града Сан Карлоса де Барилочеа, пронашли гроб Адолфа Хитлера.

Имању је веома тешко прићи јер је окружен са 60 километара шуме, а само му се може прићи бродом, што је немогуће урадити непримијећено јер се увала са осматрачница за стражаре види као на длану.

Гроб је пронађен 70 метара од имања у шуми, а украшен је свастиком, орлом и на њему пише “Овдје лежи Адолф Хитлер, Фирер Трећег Рајха”. Археолози су предали захтјев аргентинској влади и власнику имања да изврше ексхумацију остатака и упореде Хитлерову ДНК.

xilustracija_3622-1000x500-jpg-hitler-argentina

Имање је било власништво директора „Мерцедеса“, који је био и највећи присталица нацизма. У Аргентини је живјело више од 60 000 нациста, међу њима и творци најокрутнијих нацистичких логора смрти. Између њих, и Јозеф Менгеле, један од највећих зликоваца свијета.

Хитлер се није убио у свом бункеру у Берлину, што је потврђено и ДНК анализом лобање која се налази у музеју у Русији, а за коју се тврдило да је Хитлерова. Лобања уопште није мушка него женска; сад се спекулише да припада Еви Браун, Хитлеровој љубавници.

Ово откриће мијења комплетну историју коју су нас у школама учили. Амерички ФБИ је 2014. пустио у јавност више од 700 тајних докумената, у којима се види да су трагали за Хитлером 20 година послије његове наводне смрти.

Реконструкција изгледа отприлике овако: пошто је побјегао из бункера у Берлину, Хитлер је подземним тунелима дошао до аеродрома „Темпелтон“, 400 метара удаљеног од његовог бункера. То је било 7 дана прије његовог наводног убиства и дан прије него што су Руси заузели „Темперлот“. Са тог аеродрома је 21 априла 1945. полетјело 12 авиона у непозатом правцу. Један је стигао у Галицију, у Шпанију, „неутралну“ државу којом је управљао диктатор, генерал Франко, највећи Хитлеров пријатељ, ком је Њемачка дала милионе марака.

Хитлера су у луци Вигу чекале подморнице У-62; четири су превозиле најважније људе Рајха, који су пратили Хитлера, и њихову имовину за Аргентину, остале су биле подршка. Њихова једина и посљедња станица била су Канарска острва, шпанска територија, гдје су допунили залихе за пут до Аргентине. Иначе, Франко је на Канарима њемачким новцем изградио подморничку базу за коју савезници нису знали док рат није био завршен. База је имала и 7 километара тунела.

Тако је пребачен у Аргентину, гдје је живио све до смрти 1984. године. Испратио је многе свјетске владаре и лидере у гроб, а сам је доживио природну смрт на слободи.

АРХЕОЛОЗИ ЗАХТЈЕВАЈУ ЕСХУМАЦИЈУ: У Аргентини пронађен гроб Адолфа Хитлера (видео)

 

ДОДИК НАЈАВИО ЈОШ ЈЕДАН РЕФЕРЕНДУМ: Питаћемо народ шта мисли и о НАТО пакту

dodik-jos-jedan-referendum

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да ће о чланству БиХ у НАТО-у одлучити народ у Републици Српској.

„Ако народ у Републици Српској, којег је НАТО бомбардовао, одлучи да то жели, ја немам ништа против. Али, биће питан народ“, рекао је Додик.

Он каже да ни код других народа, као што је случај са Србима, не би постојало расположење према НАТО-у да су на њих бацане бомбе са осиромашеним уранијом.

„У нашем клиничком центру су били приморани да формирају посебно одјељење за дјецу обољелу од малигних болести проузрокованим управо тим осиромашеним уранијом“, рекао је Додик синоћ за загребачку телевизију РТЛ.

Предсједник Српске истиче да је неоправдан страх људи да ће бити рата, додајући да „постоје неки вербални заговорници, али да у суштини нема ни једног објективног разлога за тако нешто“.

Када је ријеч о односима са Русијом и руским предсједником Владимиром Путином, Додик је истакао да је ријеч о нормалним односима уважавања, који импонују, те нагласио да ће Српска наставити да одржава односе са Москвом у добром тону.

„Русија није никада тежила било чему, увијек је заговарала Дејтонски мировни споразум и афирмацију мировног споразума. Не духа, већ онога што пише у њему“, рекао је Додик.

Одговарајући на питање да ли је предсједник Руске Федерације на недавном састанку у Москви подржао референдум о Дану Републике, Додик је навео да руски предсједник подржава право народа да се изјасни и да је пожелио срећу за референдум.

„Он сматра да је то питање за локалне односе, локалне политичаре и локалне процесе и да није питање у које се треба мијешати међународни фактор. Русија се тако и понаша“, рекао је Додик.

На констатацију да неки сматрају да Путин преко њега кажњава премијера Србије Александра Вучића, Додик је одговорио да Вучић има јако добре односе са Руском Федерацијом и руским предсједником са којим се често састаје.

Предсједник Српске каже да има добру комуникацију са премијером Србије и да да ће она бити настављена, иако нису имали исто мишљење о референдуму о Дану Републике.

„Он је јавно рекао свој став о томе и нема потребе да ја објашњавам. Имамо добру комуникацију, мислим да ће она бити настављена. Са Вучићем се у многим стварима слажем. Овдје није било истог мишљења, али није било никакве операције или акција које би биле усмјерене на то да прекинемо односе“, рекао је Додик.

Он каже да Република Српска одржавањем референдума о Дану Републике не понижава Уставни суд БиХ и истиче да је ријеч о референдуму са одлуком која ће бити важна за све политичаре.

„Уставни суд је нас понизио политичком одлуком коју у континуитету доноси против Републике Српске. Одлуке у том суду доносе три странца и два муслимана Бошњака који су били чланови СДА“, рекао је Додик.

Он је оцијенио да посљедња одлука Уставног суда БиХ само један мали сегмент у покушају демонтирања Републике Српске. „Република Српска има вољу да преживи и остаће. Република Српска има све прерогативе државе и у том погледу се тако и понаша“, рекао је Додик.

Додик каже да је 9. јануар важан зато што је на тај дан донесена одлука о формирању Републике Српске. „Република Српска формално је формирана 9. јануара, а прије тога неколико мјесеци као Српска Република БиХ. Ствари су се догађале у континуитету. БиХ није могла да опстане“, рекао је Додик.

Он је оцијенио да је историјски неспоразум да БиХ остане као земља. „Послије свега је требало да се распарча у три засебне јединице. И нека народ одлучује шта ће. Овако је направљен један конгломерат који не може да живи“, рекао је Додик.

Предсједник Српске је нагласио да референдум о Дану Републике није референдум о сецесији, нити статусу. „Постоје они који то желе видјети на тај начин, али наравно то ће и показати однос према Републици. У том погледу то је веома јасно“, рекао је Додик.

Предсједник Српске је истакао да ће политичка воља свих српских странака из Републике Српске на референдуму бити једиствена, што је, како каже, феноменална прича.

Он каже да се исламизација Сарајева ужурбано рјешава под вођством СДА, што се, како наводи, показује опасним. „Сада има више Арапа у Сарајеву него што има Срба и Хрвата заједно“, рекао је Додик и додао да Техеран изгледа цивилизацијски и мање вјерски доминантан него Сарајево.

Поводом констатације да негира геноцид у Сребреници, Додик је рекао да је пуно примјера, гдје је свијет погријешио и гдје су судови погријешили.

„Било је случајева када су судови одлучивали и пресуђивали смртне пресуде па се накнадно десило да нису били у праву. Тако и овдје. Није то право. Нема доказа о томе“, рекао је Додик.

Он је навео да се не трага више ни за ким ко је починио злочин у Сребреници, осим бошњачких злочинаца. „Сви су већ процесуирани, осим бошњачких злочинаца, као што је Насер Орић, у чијем случају се покушава направити фарса од суђења“, рекао је Додик и додао да правосуђе није реаговало на злочине над Србима и „озбиљан број случајева над Хрватима“.

ДОДИК НАЈАВИО ЈОШ ЈЕДАН РЕФЕРЕНДУМ: Питаћемо народ шта мисли и о НАТО пакту

NOVINAR I GLAVNI UREDNIK TV HEPI OPET ŠOKIRAO JAVNOST! Marić: Tijanić i Arkan HTELI DA ME UBIJU!

Aleksandar Tijanić sa bejzbol palicom dolazio da se razračuna sa mnom, a Arkan je čak bio odredio dan kada će me likvidirati… Slobodan Milošević je verovao da ja radim za CIA

107898_milomir-maric-arkan-tijanic_f

Novinar i glavni urednik TV Hepi Milomir Marić tvrdi da su Aleksandar Tijanić i Željko Ražnatović Arkan svojevremeno hteli da ga ubiju!

U ispovesti nedeljniku „Ekspres“ jedan od poslednjih živih doajena srpskog novinarstva javno je progovorio o optužbama da je agent CIA, o smrti Dade Vujasinović…

MIRINA PONUDA
Mira Marković mi je nudila sve, čak i ministar da budem. Da sam na bilo šta pristao, završio bih u Hagu sigurno…

Prenosimo vam najzanimljivije delove Marićeve ispovesti:

Ljuba Zemunac

* Mi u „Dugi“ objavimo intervju sa Goranom Vukovićem, koji je upravo došao iz nemačkog zatvora, i stavimo naslov: „Zašto sam ubio Ljubu Zemunca“.

Dođu posle ovi Ljubini, braća Šoškić i ostali da, kao, svete Ljubu preko mene. Ja im kažem: „Izvinite, a gde ste vi bili kad je ubijen Ljuba?“ Na stepeništu suda, odmah pored njega, kažu oni. Znači u vašem prisustvu su ubili Ljubu Zemunca i vi ste došli da se obračunavate sa mnom?!

Onda nas kidnapuju i odvedu kod sestre, zeta i majke Ljube Zemunca, da oni presude šta da rade sa nama. I oni nas pomiluju. Kasnije postanemo i prijatelji…

Tijanićeve gaće!

* Iako smo bili najbolji prijatelji, Tijanić se zakačio sa mnom jer sam došao umesto njega za glavnog urednika BK TV. A kada je smenjen, sećam se, niko nije hteo s njim da čeka Novu godinu. Ja sam išao s njim i njegovom ženom. Tijanić je voleo sve da zavitlava, ali nije imao nimalo smisla za humor na svoj račun. Tada su se pojavili oni pejdžeri… Tijanić se hvalio kako seksualno preti raznim voditeljkama. Kažem mu: „Tijaniću, pitao sam jednu, obrukao si se. Daj, bre, stavi taj pejdžer i pištolj u gaće, stavi nove baterije da ti ta mašinerija radi.“ Zezao sam ga u kafani, a to je dobilo velike dimenzije, stiglo je i do Miloševića.

* Zovu me onda iz nekog tabloida u vezi sa Tijanićem, a ja im kažem: „Ma pustite Tijanića, ne družim se više s njim, ko se druži s Tijanićem, ostane bez glave kao Ćuruvija, bez nogu kao Kopanja, bez para kao Karić i bez vlasti kao Koštunica.“ To odmah izađe na naslovnim stranama, on me tuži, dolazi na sud i kaže: „Ubiću ga!“ Dođe posle u redakciju mog „Profila“ sa bejzbol palicom da me ubije. Ja u Veroni u štampariji, nisam tu, a on divlja, hoće da razbije redakciju, ovi zovu policiju…

Koštunica je ugasio BK

* Bez Koštunice ne bi moglo da dođe do gašenja BK televizije i obračuna sa Bogoljubom Karićem. Karić je imao 18 odsto glasova i sa Borisom Tadićem je mogao da smeni Koštunicu. Nisam podržao Karićev ulazak u politiku, tad sam se i zakačio s njim: „Ne možeš da uzimaš političarima hleb iz usta, oni osim toga nemaju ništa. Ti imaš pare i bolje bi ti bilo da ih dočekuješ i ispraćaš s vlasti. Svaku garnituru, platiš šta moraš i gotovo.“ Nije hteo da me sluša.

* Izluđivao sam stalno Šešelja u „Dugi“, izmislio sam, recimo, da Šešelj nije Hrvat nego Albanac, da je Enver Hodža ubio Mehmeda Šehua, svog zamenika, kad je saznao da je u srodstvu sa Šešeljem. Da je Kim Il Sung rekao da više voli Šešelja od svog sina Kim Džong Ila. Sada posle 20 godina mi kaže: „Da li si ti normalan? Šta si mi to radio!?“

Milošević i CIA

* Spaslo mi je život to što je Milošević prvi posumnjao da sam čovek CIA jer sam upoznao šefove CIA i u vreme Niksona i kod Forda. Nikad to nisam demantovao iako nije bila istina. Pitam jednom Jovicu Stanišića što me nikad nisu angažovali da radim nešto. On kaže: Mariću, za nas je radio poslednji ološ, a mi smo tebe voleli i poštovali. Gde tebe da pitam? Jesi lud?!

* Miloševićevi najbliži saradnici bili su razumni ljudi. U odnosu na ovo što je posle dolazilo na vlast, bili su svetska gospoda, ambasadori, profesori univerziteta, a ne uličari. Meni je to bilo uzbudljivo, čak sam davao izjave: „Imam najboljeg špijuna u Tolstojevoj, Miru Marković. I tačno znam kud ovaj brod vodi.“ Ona je meni nudila sve, čak i ministar da budem. Kaže mi jedan direktor iz „Politike“: „Šta si ti mogao da postaneš, kad vidiš šta smo postali mi koji smo samo prenosili tekstove iz ‘Duge’.“ A da sam prihvatio i pristao na bilo šta, završio bih u Hagu.

Arkan i čitulja

* Kažem jednom Vicanu Vicanoviću, koji mi je donosio Mirine kolumne u „Dugu“: „Vicane, ideš stalno u tu Tolstojevu, daj, likvidiraj ih, mi Srbi slavićemo te kao Gavrila Principa.“ I on odmah ode i kaže im. Posle me Mira pita: „Da li ste vi rekli da nas treba ubiti?“ Potvrdim, pa kažem: „Šala.“ Ona uzvrati da je malo neukusna šala. „Neukusna je svakom na koga se odnosi“, dodam.

* Milošević me jednom zvao: „Barabo jedna, rasplakao si mi ženu! Ako si čovek, ajde okreni telefon, ja sad moram na posao.“ Pogodio ju je naslov njene kolumne, a ja joj kažem da je ironija vrhunac literature, samo da bih je smirio. Posle je sama davala naslove…

Ko danas brani Dražu

* Neke stvari o kojima se danas priča otkrio sam još pre 30 godina. Evo, Slobodan Homen hoće da rehabilituje Dražu Mihailovića, jer ako on rehabilituje Dražu, onda je i njegov deda, Dražin branilac, rehabilitovan i biće im vraćena kuća na Dedinju.

* Arkan me je bio osudio na smrt, odredio dan kada će me ubiti, pa mi je brojao dane, najavljivao da će mi dati najveću čitulju, da će mi držati govor na grobu… Njegov čovek me udario „bokserom“ u glavu usred Beograda… Naiđe on u „Klub književnika“ sa Cecom. Sedeli smo Tijanić, Hadži Antić i ja. Kad je prišao, kažem mu: „Stigao je moj ubica, ali imam još tri meseca života.“ „Šta da ti radim?“, pita. „Najbolje da se pomirimo.“ I sutra na istom mestu u razgovoru tvrdi mi da nikada nije bio u Frankfurtu, a Ceca mu kaže: „Priznaj, Arkane, da si kriminalac. Ja sam se u tebe zaljubila jer sam gledala ‘Kuma’ i volela sam Al Paćina. Ti si naš Al Paćino.“ Bilo je to i uzbudljivo i strašno.

Smrt Dade Vujasinović

* Sećam se, predstavnica UN Suzan Manuel sedi za susednim stolom, a kad je završena večera, ona skače i ljubi se sa Arkanom! Posle čujem da je napisala pismo Kofiju Ananu da je „Srbija divljačka zemlja u kojoj najpoznatiji novinari sede sa ratnim zločincima i večeraju“!?!

* Posle 5. oktobra zaustavi me neki inspektor koji je vršio uviđaj posle smrti Dade Vujasinović i kaže mi: „Nude mi da budem šef beogradske policije ako izjavim da me Milošević pritiskao da napišem lažni izveštaj. Bio sam te večeri tamo, bilo je to klasično samoubistvo.“

Promenilo se pet-šest vlasti i nikome ne odgovara da se stavi tačka na to. Drugo, ko su ti novinari koji sad istražuju, niti su poznavali Dadu, niti su bili neki faktor u to vreme… Dobiju od nekih fondacija pare i koriste te nesrećne ljude.

Stepinac i partija

* Sad je izašao tekst o meni u „Veniti feru“, po mom mišljenju, najboljem listu na svetu. Nadao sam se da ću tamo ući kao pametan čovek, da će mi to biti kruna karijere… A ono pišu: „Čovek koji je mogao da bude srpski Bernar Anri Levi, srpski Truman Kapot, a on je iz nekog besa napravio najveće rijaliti đubre na svetu.“

* Nađem svojevremeno sliku Stepinca na proslavi Dana ustanka naroda Hrvatske 27. jula 1945. na Trgu republike u Zagrebu sa Bakarićem, Stevom Krajačićem, ruskim generalima, svima. Onda nađem u Gestapou dosije o vladiki Nikolaju Velimiroviću i ispadne da je on bio najveći neprijatelj nemačkoj okupacionoj vlasti. Ovi naši kažu: ratni zločinac. Sve to objavim u „Dugi“. Bio je to prvi pozitivan tekst o Nikolaju Velimiroviću koji je izašao u Srbiji.

http://www.informer.rs/vesti/politika/92372/NOVINAR-GLAVNI-UREDNIK-HEPI-OPET-SOKIRAO-JAVNOST-Maric-Tijanic-Arkan-HTELI-UBIJU

DRŽAVNA BEZBEDNOST UBILA ARKANA Objavljen ključni iskaz o atentatu na komandanta SDB Željka Ražnatovića!

Bivši šef policije u Loznici Vojislav Jekić u iskazu koji je još 2000. overio u sudu direktno optužuje bivšeg šefa tajne policije Radeta Markovića i Andriju Draškovića da su organizatori ubistva Željka Ražnatovića

arkan-rade-markovic-ubistvo

Bivši šef Službe državne bezbednosti Rade Marković i kontroverzni ‘biznismen’ Andrija Drašković lično stoje iza ubistva Željka Ražnatovića Arkana! Ovu optužbu u iskazu overenom u sudu još 18. decembra 2000. godine izneo je tadašnji načelnik policije u Loznici Vojislav Jekić!

Jekić je, u međuvremenu, 2006. likvidiran u sačekuši na Novom Beogradu, a njegovu kompletnu izjavu objavio je nedeljnik „Ekspres“ u najnovijem broju. Prenosimo najzanimljivije delove ovog iskaza.

Na početku iskaza načelnik Jekić je detaljno ispričao kako je Miodrag Đuričić Miki, neposredno posle Arkanovog ubistva, stupio u kontakt sa njim i tražio da mu pomogne da „ranjenog druga“ tajno prebaci u Republiku Srpsku.

http://informer.rs/vesti/hronika/93570/DRZAVNA-BEZBEDNOST-UBILA-ARKANA-Objavljen-kljucni-iskaz-atentatu-komandanta-SDB-Zeljka-Raznatovica

Russia Says Israel Training ISIS: Israel Secret Intelligence Service.

A senior aide to Russian President Vladimir Putin has accused Israel’s Mossad of training Islamic State (aka ISIS) terrorists operating in Iraq and Syria, Iran’s Press TV reports. Alexa…

Извор: Russia Says Israel Training ISIS: Israel Secret Intelligence Service.

Sprem’te se, sprem’te …

 

Četnici obavještavaju Srbe da su dobrovoljci iz Srbije, Crne Gore, Rusije i Bugarske spremni za rat u Bosni i Hercegovini