Ako je sve jasno, zašto se ne pokrenemo?!

Sopstveni portparol

Čitajući ovih dana mnogobrojne tekstove na WP u vezi tragičnih, ali ne toliko neočekivanih događaja, koji nisu svi dobili istu pažnju te tzv. javnosti – jer ispada da nije isto ako pogine jedan iz EU ili SAD ili 100 na brdovitom Balkanu ili negde drugde u nekoj nedođiji (a što je za nas nedođija, nekome je dom, jedini za koji zna, jedini kome on pripada dušom i telom), čitajući sve to i slažući se sa mnogim tekstovima, analizama i zaključcima, dođem opet na istu misao, koja se ko zna otkad vrti u mojim mislima: zašto se ne udružimo i ne učinimo pomak ka dobru, umesto da pokorno, tvrdoglavo ili čak sa uživanjem (zbog toga što je tako, ali eto – ne može (?!) drukčije), sa tim nekim poluperverznim mazohističnim uživanjem živimo u svetu koji nije pravedan, koji nas nervira, dira u dno duše, bode u žive rane…

Tražeći stoga među…

View original post 95 more words

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s