Žalite se tiše

Ako trenutno čitate ovo znači da pre svega imate neke škole da umete da razaznate slova i da umete da koristite savremenu tehnologiju. Takođe znači da imate krov nad glavom i krevet gde da zaspite. Ako ovo čitate znači da imate ili kompjuter ili smartfon. Ili oba. Imate i pristup internetu, imate plaćen račun, i vrlo verovatno vam pretiče malo novca preko pomenutih troškova pa sebi možete da priuštite ovaj mali luksuz. Ako ovo čitate znači da imate vremena. I to slobodnog. Makar malo. A to je danas već veliki luksuz. Sve ovo nas trenutno sa 7 milijardi ljudi koliko ima na planeti svrstava u grupu od samo par miliona, a na lokalnom nivou, od 7 miliona Srba koliko ima u Srbiji, u grupu od samo par stotina hiljada duša.

Srećnih duša.

Popularno je kukati. Valja se izveštiti u žalopojkama, jer kad iz niskog starta počneš njima da sagovornika hvataš…

View original post 387 more words

Advertisements

Foliraj dok ne uspeš

Živimo u svetu u kom jedna ispeglana košlja, skupo odelo, dobre naočare i autentičan parfem mogu da otvore mnoga vrata. Ako umete lažno da se smeškate iako vam je šestica gore mezijalno kvarna, ubacite poneku reč na engleskom jeziku dok vodite razgovor iako ne znate da se u vašem maternjem rečca ne piše odvojeno od glagola, ako pomenete onako nonšalantno u stilu uzgred-budi-rečeno neku stranu egzotičnu destinaciju na koju ste putovali iako nemate pojma gde je recimo Đavolja varoš, otvoriće vam se čak i ona direktorska, sa srbenkastom pločicom na njima.

Lepa reč više ne otvara gvozdena vrata. Sada je lepa reč zamenjena sa nekom novom, često stranom al da zvuči „intelektualno“ a gvozdena vrata su zamenjena onim metalik matiranim nekih skupih kola, ili onim obezbeđivanim nekih fensi klubova. Te nove reči, bitne zvučnosti a nebitne sadržine, otvaraju šmirantima nove poslovne mogućnosti, seku tikvama staro korenje, a ponekad i lakima…

View original post 429 more words